Кафа је напитак који се припрема кувањем пржених семенки биљке кафе, најчешће у води или млеку. Кафа се обично служи топла. Ово пиће је веома популарно у многим земљама света. Кратко након конзумације долази до благе нервне стимулације што појачава будност, узрокује осећај топлоте, несаницу, убрзани рад срца итд. У већим количинама кафа узрокује узбуђеност, психички немир, лупање и прескакање срца и несаницу. Постоји више начина припремања кафе, а међу најпознатијим су турска кафа, филтар кафа, еспресо,инстант кафа, ирска кафа и капучино (начин припремања еспресо кафе).
Постоји више легендарних прича о пореклу овог напитка. Једна од познатих прича је о етиопијском пастиру Калдију који је једном приликом приметио да су његове козе живахније него иначе. Приметивши да једу црвене бобице неког жбуна и окусивши их, искусио је исти осећај живахности.
Корисне ефекте кафе је спознао већ у 10. веку доктор Ал Рази. Крајем 15. века, путници који су се враћали из Арабије су проширили кафу по Блиском и Средњем истоку и Магребу. Арапи су чували тајну узгајања и припремања кафе, али су је Индуси ипак успешно прошверцовали и почели да гаје у Индији. Године 1555. двојица Сиријаца су први пут донела кафу у Цариград. Кафана, као услужни објекат у коме се првобитно припремала и служила само кафа, је временом постала особитост социјалне културе - у њима су се окупљали људи и одржавали контакти, играле разне игре, пио алкохол, пушила опојна средства и одмарало. Из Цариграда је кафа у 17. веку доспела у Млетачку републикуодакле се кафа проширила Европом. Године 1645. је отворена прва кафана у Италији. У Енглеској прва кафана је отворена 1650. у Оксфорд. До 1675. отворено је више од 3.000 кафана у Енглеској. У Паризу је прву кафану отворио Јерменин Паскал. Кафа је убрзо постала популарнија од вина у Француској и чаја у Енглеској. У Бечу, прва продавница која је продавала кафу је отворена 1683. године, када је Србин Фрањо Ђура Колчић, после пропасти турске војске у Великом бечком рату јефтино откупио огромне залихе ове биљке које је заостало у заплењеној турској комори. Захваљујући њему, бечке даме су се убрзо одушевиле егзотичним укусом расањујућег напитка, па је по угледу на грађане најмоћније државе тадашњег света, сва средња европа почела да пије кафу.
Корисне ефекте кафе је спознао већ у 10. веку доктор Ал Рази. Крајем 15. века, путници који су се враћали из Арабије су проширили кафу по Блиском и Средњем истоку и Магребу. Арапи су чували тајну узгајања и припремања кафе, али су је Индуси ипак успешно прошверцовали и почели да гаје у Индији. Године 1555. двојица Сиријаца су први пут донела кафу у Цариград. Кафана, као услужни објекат у коме се првобитно припремала и служила само кафа, је временом постала особитост социјалне културе - у њима су се окупљали људи и одржавали контакти, играле разне игре, пио алкохол, пушила опојна средства и одмарало. Из Цариграда је кафа у 17. веку доспела у Млетачку републикуодакле се кафа проширила Европом. Године 1645. је отворена прва кафана у Италији. У Енглеској прва кафана је отворена 1650. у Оксфорд. До 1675. отворено је више од 3.000 кафана у Енглеској. У Паризу је прву кафану отворио Јерменин Паскал. Кафа је убрзо постала популарнија од вина у Француској и чаја у Енглеској. У Бечу, прва продавница која је продавала кафу је отворена 1683. године, када је Србин Фрањо Ђура Колчић, после пропасти турске војске у Великом бечком рату јефтино откупио огромне залихе ове биљке које је заостало у заплењеној турској комори. Захваљујући њему, бечке даме су се убрзо одушевиле егзотичним укусом расањујућег напитка, па је по угледу на грађане најмоћније државе тадашњег света, сва средња европа почела да пије кафу.